Fudbaleri Voždovca uveliko su krenuli sa pripremama za novu sezonu, ali u njoj u timu iz Zaplanjske neće biti Miloša Pantovića koji karijeru nastavlja u ekipi TSC.
Pre samo nedelju dana napravili smo opširan intervju sa dosadašnjom prvom violinom kluba.
Vešti dribler je poseban na svoj nači, kako po fudbalskoj igri na terenu koju krasi velika kreativnost i lucidnost, ali isto tako je i van terena momak koji odudara od tipičnog razmišljanja, jednostavno ne želi da se uklapa u kalup već da bude originalan, a takvih je sve manje.
Sa njim smo razgovarali o nastupanju za državni tim Srbije, boravku na Krovu, više nego interesantnim fudbalskim počecima, aktivnostima van terena gde veliku ulogu ima i Nikola Jokić, a priču smo počeli kratkim osvrtom na sezonu za nama.
„Imali smo uspešnu takmičarsku godinu, ostaje mali žal što u prolećnom delu nismo osvojili više bodova, ali smo zato u prvom bili veoma dobri. Uvek može bolje, ali moramo biti zadovoljni plasmanom u plej-of i na klubu je da u predstojećim sezonama pokuša da napravi evropski iskorak“, počeo je 20-godišnji fudbaler.
Vešti dribler je nastavio sa odličnim partijama iz prošle sezone, tačnije, popravio je svoj golgeterski učinak, a sa sedam golova bio je najefikasniji u timu, uz to je još tri puta asistirao saigračima za pogodak.
„Zadovoljan sam, ali ne potpuno. Uvek može bolje i težim da postignem i namestim što više golova. Ne smem biti nezadovoljan, napravio sam pomak u odnosu na prošlu sezonu i verovatno bi bio još bolji učinak da nije bilo povreda i pehova, ali sve je to deo fudbala“, kaže Pantović.
Zvuči malo čudno kada momak od 20 godina kaže da je u ekipi bilo dosta mlađih igrača, jer u većini timova bi i on bio jedan od najmlađih, međutim, u najmlađoj ekipi u Evropi to nije slučaj.
„U prošloj sezoni smo priključili nekoliko izuzetno mladih igrača, koji već sada imaju iskustvo rada i igranja za prvi tim. Kod njih se vidi veliki napredak, samo da nastave da rade i sigurno će u budućnosti biti još bolji. Voždovac odavno ima dobro uspostavljen sistem za razvoj talentovanih fudbalera, tako da nema zime ni za njih, ni za klub“, smatra rođeni Novosađanin.
U takvoj situaciji kao jedan od iskusnijih u timu prirodno se našao kao podrška mlađim saigračima, posebno onima koji igraju na njegovoj poziciji kao što je mladi Andrija Lazarević.
„U trenucima kada sam bio povređen igrao je umesto mene i sa njim sam najviše komunicirao. Nisam mu pametovao kako da igra, već više da ga opustim, da igra svoju igru, da bude što relaksiraniji na terenu i da tako pokaže svoj neosporni potencijal, što je on u nekoliko navrata i demonstrirao“, otkrio je krilni fudbaler.
Kapiten Orlića i budućnost srpskog fudbala
Odlične partije u dresu kluba iz Braće Jerković krunisao je debijem za seniorsku reprezentaciju Srbije.
„Kada sam debitovao za A selekciju to je bilo ostvarenje najvećeg sna. Svakome ko počne da trenira fudbal je san da jednoga dana predstavlja svoju zemlju. Nadam se da ću i u budućnosti biti u prilici da budem deo najboljeg državnog tima“, kaže Pantović.
Vešti dribler Zmajeva standardan je u mladoj selekciji Srbije gde nosi i kapitensku traku.
„Kapiten sam, osetio sam novu ulogu koja mi prija, hvala selektorima na ukazanom poverenju i za sada ide sve kako treba. Spremamo se za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, imamo dobru ekipu i nadam se da ćemo ostvariti plasman na kontinentalnu smotru fudbala. Isto želim i A selekciji“, poručuje jedan od najtalentovanijih igrača svoje generacije.
Fudbalski počeci – Sa bakom i bratom pod ruku na fudbal
Još od samog početka druženja sa „bubamarom“ rodila se velika ljubav koja je preživela neke izazovne situacije, ali se tako i dodatno učvrstila.
„Imam četiri godine starijeg brata, kada je on krenuo u lokalnu školicu fudbala Bistrica 05 i ja sam zajedno sa njim . Baka Marija nas je vodila redovno na treninge. Pošto je brat bio popustio u školi roditelji su nas obojicu ispisali. Međutim, ja sam znao gde je baka držala vizitkartu od trenera, pronašao sam je, pozvao trenera i rekao da se vraćam na fudbal. I evo i dalje sam tu“, sa smehom na licu otkriva momak sa novosadske Detelinare.
Kada gledate Pantovića kako igra može da se stekne utisak da on to radi sa velikom dozom kreativnosti i sa opredeljenjem da se zatrese protivnička mreža.
„Oduvek sam igrao u ofanzivi, voleo da driblam, a uz to sam bio brz kao munja. Imao sam sreću da uvek igram u ekipama koje postižu dosta golova. To je bio slučaj i kasnije u mlađim kategorijama Vojvodine i Crvene zvezde“.
Sa svega 15 godina preselio se iz roditeljskog doma u Beograd, kako bi krčio svoj fudbalski put, a na početku je bilo određenih poteškoća.
„Drmala me je nostalgija prvih šest meseci, bio sam povučen u sebe, ali imao sam sreću da je još nekoliko drugara iz Voše zajedno sa mnom došlo u Beograd. Držali smo se zajedno, družili, igrali FIFA-u i posle toga je sve bilo lakše“, rekao je Pantović i dodao:
„U Zvezdi smo osvojili sve što smo mogli, igrali smo i Ligu šampiona, prošli grupnu fazu. Ispali smo baš na Krovu od Midtjilanda, za koji sada igra nekoliko igrača iz tog perioda. Sve u svemu jedno veoma dobro iskustvo“.
U Vojvodini je delio svlačionicu sa Neškovićem, u Zvezdi sa Burmazom, Matićem, Novakovićem, Katićem, sa kojima je kasnije bio u Voždovcu. To poznanstvo im je značilo da se lakše adaptiraju u Zaplanjskoj.
„Minju znam 10 godina, to je moj brat, tako da ga gledam kao vršnjaka. Trenirali smo zajedno tri-četiri godine u Vojvodini, nakon čega su nam se putevi razišli i baš sam se obradovao kada je došao na Krov“, otkriva Pantović.
U Voždovcu vlada veliko zajedništvo i zbog toga mi je puno srce
Dolaskom u tim sa Dušanovca i klub i igrač ispostavilo se napravili su najbolju moguću odluku.
„Prvi utisak je bio fenomenalan i već posle mesec dana na pozajmici znao sam da je ovo najbolja sredina za mene. Kada mi je istekao ugovor sa crveno-belima nije bilo dileme gde ću nastaviti karijeru. U Voždovcu je totalno drugačije nego u ostalim sredinama, vlada veliko zajedništvo i zbog toga mi je puno srce. Ljudi ne veruju u to dok se ne uvere, ali to je tako. Meni je Krov postao druga kuća“, osvrnuo se Panta na dolazak među Zmajeve i nastavio:
„Kada sam došao bila je mnogo iskusnija ekipa nego sada, ali su me svi lepo prihvatili. Sada je mlada ekipa, svi se družimo i van terena, tako da stvarno lepo funkcionišemo. Atmosfera je sjajna i prava smo mala porodica, što je veoma bitno i iz čega proizilaze dobri rezultati“.
Treneri u stručnom štabu Zmajeva vode računa o svim detaljima i u pripremi utakmice dobrano znaju sve mane i vrline protivnika koje saopštavaju igračima, a vešti dribler ističe da mimo toga ne vrši dodatan skauting direktnih rivala na terenu.
„Verujem u sebe i svoje kvalitete, tako da nema potrebe da nešto previše analiziram čuvare, više se fokusiram da pružim što bolju partiju i nateram rivala da on mene skautira. Dešavalo se da me na nekim utakmicama vređaju sa tribina, ali mene to dodatno motiviše i obično sam ih golom ućutkivao“, poručuje Pantović.
Ono o čemu posebno vodi računa jesu mentalna priprema i ishrana.
„Trudim se da se dobro odmorim, da ne razmišljam o fudbalu tri-četiri sata pre utakmice. Sednemo na kaficu, ispričamo se, našalimo i to je to. Vodim dosta računa o ishrani, a u tome mi najviše pomaže devojka koja odlično kuva“, kaže 20-godišnji fudbaler.
Jokić i Đoković najbolji od najboljih
Može se reći da Pantović živi sport 24 sata dnevno, ponosno ističe da u svakoj ligi sveta zna bar po jedan klub, a pored fudbala veliki je ljubitelj i košarke.
„Ljubav prema sportu pokupio sam na ulici. Mi smo među poslednjim generacijama koje su od jutra do mraka provodile vreme igrajući se napolju i tako sam verovatno zavoleo generalno sport“, kaže 20-godišnji fudbaler.
Srbija je odavno poznata kao zemlja košarke, a u poslednje vreme slavu naše zemlje širom košarkaškog sveta pronosi Nikola Jokić. Šampion i dvostruki MVP najbolje košarkaške lige na svetu svojim posebnim stilom igre oduševljava navijače igre pod obručima. Na to nije imun ni naš sagovornik.
„U poslednje vreme redovno pratim košarku, najviše zbog Nikole Jokića. Od košarkaških ekipa drage su mi Barselona, Denver zbog našeg Somborca, ali i posebne simpatije imam i za Boston Seltikse“, kaže Pantović i dodaje:
„Može se reći da razume košarku na neki drugačiji način, on se jednostavno igra. To je nešto što i mene vodi u fudbalu. Jokić je poslednjih godina poput Lionela Mesija u fudbalu i ima još godina da zacementira svoje mesto među najboljima u istoriji“.
Pored centra Denver Nagetsa, ima veliko poštovanje i za najboljeg svetskog tenisera Novaka Đokovića.
Tajni agent među Zmajevima
Na pitanje šta je kao mali želeo da bude kad poraste, Pantović je dao dosta zanimljiv odgovor, koji donekle i objašnjava uspešno izvedenu „tajno izvedenu operaciju“ povratka u školicu fudbala.
„Kad sam bio mali gledao sam crtaće, a zbog „Super špijunki“ hteo sam da budem tajni agent. Najviše vremena provodio sam napolju, u nekoj akciji, što se možda vidi i sada na terenu“, otkriva Voždov „tajni agent 027“.
Po stilu igre lako se da zaključak da teži ka originalnosti i da ne želi nikoga da kopira, međutim, postoji nekoliko kolega koji su mu inspiracija na terenu.
„Nemam nekog uzora u smislu da bih voleo da budem kao on, već mislim da svako treba da bude originalan, kako na terenu tako i ličnost sama za sebe. Ima nekoliko igrača koji me inspirišu, među njima su Mesi, Ronaldinjo, Azar iz vremena u Čelsiju… Od naših tu spadaju Mitrović, Vlahović, koji su pored neospornog talenta i veliki radnici i primer kako treba“, rekao je kapiten mlade reprezentacije Srbije i malo u šali malo u zbilji dodao:
„Samo Mesi može bez treninga. Ja ga volim kao najrođenijeg i bio sam presrećan kada je osvojio Svetsko prvenstvo“.
Od inostranih fudbalskih klubova jedan je posebno drag vihornom krilu.
„Liverpul mi je omiljeni klub, jer njihovi navijači mentaliitetom podsećaju na nas. Godinama je u samom vrhu evropskog i engleskog fudbala, a to uspeva i bez velikog trošenja novca. Naravno da bih zbog toga voleo nekada da se oprobam i u Premijer ligi Engleske“, zaključuje Miloš Pantović.
