Fudbaleri Francuske i Argentine sastaju se u finalu Svetskog prvenstva u Kataru, a o Mundijalu, Francuskoj, boravku u Voždovcu, razgovarali smo sa Jovanom Nišićem, bivšim kapitenom Zmajeva, a sada igračem francuskog drugoligaša Po.
Za početak zanimalo nas je da čujemo kako 24-godišnji fudbaler provodi slobodno vreme tokom zimske i „mundijalske“ pauze.
„Kao i svi, imali smo pauzu zbog Svetskog prvenstva, ali je ona nešto kraća nego u Srbiji, sada se pripremamo za nastavak sezone 26. decembra. Slobodno vreme provodim najčešće gledajući sport, čitajući i slušajući o njemu. Nekad mi je čak neprijatno da nabrajam šta sve pratim i šta me sve zanima, ali naravno prethodnih mesec dana je sve u drugom planu zbog Svetskog prvenstva. Mislim da ne postoji nijedan sportski događaj koji može da se uporedi sa veličinom najveće planetarne smotre fudbala“ – počeo je Nišić i dodao:
„Osim sporta, veliki sam fan i filmova, serija, knjiga, podkasta… Čim se završi svetski šampionat, krećem u tradicionalno decembarsko gledanje „Hari Poter“ filmova, to je nešto u čemu sam od malena uživao zajedno sa sestrom Tamarom i ocem, i što se nastavlja posle toliko godina. Generalno gledano, samački život u inostranstvu daje dosta slobodnog vremena, a ja znam da nađem načina da mi ne bude dosadno, uvek ima nešto da se posluša, pogleda, pročita…“
MUNDIJALSKA GROZNICA
Pažnja fudbalske javnosti okrenuta je ka Kataru, gde se održava 22. po redu Mundijal.
„Prvi šampionat sveta kog se sećam je onaj iz 2006. godine u Nemačkoj. Imao sam osam godina tada, ali već sam bio zaljubljen u fudbal, veoma dobro se sećam tog prvenstva i pratio sam redovno sva ostala od tada. Ovo je prvi put da nisam skupljao sličice, imao sam želju, ali ovde jednostavno nije to taj osećaj, znajući da nemam prijatelje da se menjam, da ne mogu da odem do „Moskve“ na menjažu, nije onda ista draž u tome“ – načeo je vezista priču o najaktulnijoj temi trenutno.
Nezaobilzna stavka razgovora je i nastup Srbije u Kataru.
„Pratio sam pažljivo nastup naše reprezentacije i nisam siguran da sam se i dalje oporavio od toga kako je sve prošlo. Kao i velika većina ljudi bio sam optimista i verovao da možemo mnogo. Ne bih previše da ulazim u dubinsku analizu taktike, igre, tima. Ukratko, mislim da je naš ‘’neuspeh’’ bio splet nesrećnih okolnosti i manjka iskustva na najvećim takmičenjima, kako igrača, tako i stručnog štaba“ – kazao je Nišić.
„Video sam da su ljudi okarakterisali izjave o povredama najvažnijih igrača pred samo prvenstvo kao alibi selektora Stojkovića, ali svako ko je igrao fudbal zna šta znači vratiti se posle dve-tri nedelje bez ritma i igranja. Nije samo fizički aspekt tu bitan, nego i momenat samopouzdanja, čim fokus nije 100% na terenu, nego na tome da li će i kako telo reagovati na napor, nisi na svom vrhuncu. Mi imamo odličan tim, ali nemamo luksuz da nam Mitrović, Vlahović i Kostić, tri neverovatno važna igrača, budu na 60-70% i da se tako „prošetamo“ kroz neverovatno tešku grupu.“
Primetne su pozitivne promene i rezultati od kada Dragan Stojković predvodi Orlove.
„Na kraju krajeva, mislim da je dolaskom Piksija na mesto selektora i svim što je urađeno od njegovog dolaska, srpski fudbal zaista podignut na mnogo viši nivo, kult reprezentacije je ponovo prisutan, svi zajedno treba da podržimo njega i tim, i iskreno verujem da taj kontinuitet može doneti ozbiljne rezultate u budućnosti.“
Francuska je na korak da odbrani svetsku titulu.
„U Francuskoj su naravno presrećni i prezadovoljni, ali za njih je to u neku ruku normalno. Ovo im je treće veliko finale u prethodnih šest godina. Imaju neverovatnu dubinu i kvalitet u svim linijama tima, iako su bez tri-četiri fudbalera svetske klase očigledno imaju stabilnost i kontinuitet sa Didijeom Dešanom.“
Trikolori su pred start prvenstva ostali bez najboljeg fudbalera na svetu, Karima Benzeme.
„Mišljenja sam da im je povreda Benzeme više pomogla nego odmogla, jer ponovo je u startnih 11 mesto zauzeo Olivije Žiru. Čovek koji je neverovatno važan za ovu ekipu, uvek je tu da optereti protivničku zadnju liniju, otvara mnogo prostora za saigrače, uz njega Kilijan Mbape oseća najveću slobodu i prikazuje najbolje partije. Uz sve to, na ovom prvenstvu postigao je već i četiri pogotka do finala, ključan je bio onaj protiv Engleza u najtežoj utakmici za Francuze do sada“ – elaborira fudbaler koji nastupa u Francuskoj i otkriva za koga će navijati u finalu:
„Fascinatno je šta su sve Francuzi postigli u prethodnom periodu. Verovatno bih i navijao za njih u finalu, da ne igraju protiv najboljeg svih vremena. Ovako u nedelju ću svim srcem biti uz Argentinu i Lea Mesija. Taj čovek je zaslužio da ovo Svetsko prvenstvo bude kruna njegove karijere.“
Najprijatnije iznenađenje na ovogodišnjem Mundijalu je selekcija Maroka.
„Što se tiče Marokanaca, oni su otkrovenje turnira, i ekipa koja je sve oduševila. Imamo u ekipi dvojicu igrača poreklom iz Maroka, plus prvi pomoćnik. Bilo je jako zanimljivo, dosta „peckanja“ i šala u svlačionici pred polufinalni meč između Francuske i Maroka. Za razliku od Francuza koji su naviknuti na uspehe, bilo mi je mnogo lepše da vidim euforiju i radost Marokanaca, ali opet i to mi je sve „mlako“ kad pomislim na to šta bi se dešavalo u Srbiji da smo mi kojim slučajem polufinalisti… Jednog dana biće i to – optimista je mladi fudbaler.
Jednu od spektakularnih pobeda na šampionatu sveta prikazala je i Saudijska Arabija.
„Na stranu ekipe od kojih se očekivalo da pruže puno, kao što su finalisti, želeo bih da pomenem i Saudijsku Arabiju. Mnogi će reci da je njihova pobeda protiv Argentine bila slučajnost, plod sreće, ali Saudijci su i u tom, kao i u naredna dva meča pokazali da imaju jasan plan, ideju igre, hrabrost i da su taktičko- tehnički odlični. To je još jedan dokaz koliko je fudbal napredovao u svim krajevima sveta i mislim da će se taj trend samo nastaviti u budućnosti“ – smatra Nišić.
FUDBALSKI POČECI
Posle priče o reprezentativnom vraćamo se klupskom fudbalu.
„Počeo sam da treniram fudbal sa nekih šest godina u Radničkom sa Novog Beograda. Tu sam napravio napravio prve fudbalske korake, ali sam veoma brzo prešao u školu fudbala Premier. Tu smo imali divne uspehe u Mini Maksi ligi Srbije, dve godine zaredom bili smo šampioni države“ – priseća se popularni Niške i nastavlja:
„Sa 10 godina, 2008. godine prešao sam u Partizan na poziv Darka Tešovića, koji mi je bio trener i učitelj kroz celu omladinsku školu u klubu iz Humske. Tamo sam prošao sve omladinske selekcije. Sa tek napunjenih 17 godina bio sam na klupi protiv čačanskog Borca, kada sam trebao da debitujem, ali to se nije desilo ni kasnije. Na svakih šest meseci bio sam na pripremama sa prvim timom, ali na kraju se nije dalo da odigram nijedan minut u crno-belom dresu. U međuvremenu sam dve i po godine branio boje Teleoptika, gde sam zaista proveo prelepo vreme, ušao i u te seniorske vode, korak po korak. Prvih sezonu i po smo igrali u trećem rangu, Srpskoj ligi Beograd, koju smo kasnije i osvojili. Poslednja godina mog igranja u Teleoptiku bila je sa kapitenskom trakom u Prvoj ligi Srbije, gde smo sa trenerom Milanom Ristićem, bili veoma konkuretni, iako ubedljivo najmlađi u ligi“ – rekao je Partizanov đak.
DOLAZAK NA KROV
Jovan Nišić je za klub iz Zaplanjske nastupao od 2018. do 2021. godine.
„Nakon Partizana, došao sam u Voždovac, klub i mesto koje ću zauvek pamtiti. Ne mogu da izdvojim jednu stvar koja mi je ostala u najlepšem sećanju, zato što ih je bilo mnogo. Bilo je dosta i teških momenata, ali iz ove perspektive i oni su mnogo vredni i mnogo su mi značili“ – počeo je bivši fudbaler kluba iz Braće Jerković.
Početak na Krovu nije delovao obećavajuće za mladog fudbalera.
„Prva godina nije protekla baš kako sam očekivao. Gotovo da nisam ni igrao, što je bilo veoma teško u tom momentu za mene, zato što sam došao iz Partizana, i kao reprezentativac u svim mlađim kategorijama, sa samopouzdanjem i verom da mogu odmah da pravim razliku na superligaškom nivou. Ipak, zbog niza razlitih okolnosti, nisam dobio priliku u tih prvih godinu dana“ – priseća se sadašnji fudbaler francuskog Poa i nastavlja:
„Međutim, mislim da mi je taj period bio vema značajan zato što sam prvi put u karijeri došao u situaciju da ne igram standardno, da nisam neko oko koga se dosta toga vrti, morao sam mentalno da sazrim, a takođe sam jako srećan što u tim momentima nisam potonuo i izgubio veru u sebe i svoj kvalitet.“
U tom izazovnom vremenu, jedan fudbaler Zmajeva imao je veliki uticaj na mlađeg saigrača.
„Neko veoma važan u tom periodu za mene bio je Miloš Mihajlov. Mnogo sam naučio od Miše, izbiliza video šta podrazumeva biti pravi profesionalac, i dobio najbolji mogući primer kako se treba ponašati, kako na terenu, tako u svlačionici i van kluba“ – otkrio je „veznjak“.
Sledeće sezone se desila promena i Nišić je postao važna karika u beogradskom timu.
„U drugoj sezoni sve je krenulo na bolje. Počeo sam da igram, na jednoj od prvih utakmica protiv Javora, postigao sam i svoj prvi gol u dresu Voždovca. Ključan momenat za mene te sezone desio se na na utakmici protiv Čukaričkog koji smo igrali na svom terenu. Stručni štab na čelu sa Radetom Kokovićem odlučio je da me spusti na poziciju „šestice“, koju ranije nikada nisam igrao u sistemu 4-3-3. Od prvog meča ta pozicija mi je legla savršeno, dozvoljavala mi je da pokažem sav svoj potencijal u tom momentu“ – otkrio je bivši kapiten kluba iz Zaplanjske.
Posle dve sezone stigao je i do velikog priznanja u klubu, kapitenske trake.
„Kasnije je bilo mnogo lepih momenata u dresu Voždovca, ponovo i nekih teških. U trećoj i poslednjoj sezoni, u čijem delu sam dobio čast da budem i kapiten ekipe, sve je išlo veoma dobro u prvih nekoliko meseci. Bio sam u sjajnoj formi, postigao i nekoliko golova u prvom delu sezone, ali je došlo do krize rezultata, i na kraju smo završili u borbi za opstanak. Najlepši momenat ne mogu da izdvojim, ali najstresniji svakako mogu“ – kaže Nišić i dodaje:
„Poslednje kolo te sezone, protiv Javora na Krovu, bilo je 100 minuta pakla. Poslednjih mesec dana te sezone bio sam povređen, i nisam mogao da pomognem sa terena, nego sam gledao i dživljavao sve sa strane. Na kraju, hvala Bogu, sve se dobro završilo i opstali smo u ligi. Tu se i moja epizoda u dresu Zmajeva, za sada, završila.“
PUT U FRANCUSKU
Put ga je odveo u Francusku, drugu ligu i klub i grad Po.
„Kada sam razmišljao, pričao, pregovarao o odlasku iz Srbije, nikada nisam pomišljao da ću završiti u Francuskoj. Sportski direktor i trener su me skautirali, zaista videli da im se ja sviđam, šta mogu da donesem, i taj direktan pristup i njihova želja bila je presudna u mom izboru. Takođe, imao sam želju da odem na zapad Evrope, da bih pre svega sam video da li imam kvalitete da igram fudbal na najvišem nivou, što mi je i cilj. Imao sam opcije da za više novca odem u Tursku ili Izreael, ali sam bio odlučan da oprobam sebe u zemlji u kojoj je fudbal na tako visokom nivou i nisam se pokajao“.
Osvrnuo se potom i na kvalitet Liga 2.
„Generalno, mislim da ljudi u Srbiji nemaju tačnu percepciju i ne shvataju na koliko ozbiljnom nivou je ovo. Samo kada se pogleda tabela druge Francuske lige, tu su klubovi sa neverovatnom istorijom u evropskom fudbalu, pogotovo ove sezone, gde su u drugom rangu velikani kao sto su Sent Etjen i Bordo“ – rekao je vezni fubaler.
Infrastruktura je na veoma visokom nivou.
„Većina klubova igra na modernim stadionima, kvalitet terena je besprekoran, na većinu gostovanja se ide na dan utakmice privatnim čarter letovima. Takođe, postoji statistički podatak da je druga Francuska liga ubedljivo najveći izvoznik igrača u top pet liga, i ljudi bi se začudili kakvi višemilionski transferi su u prethodne dve-tri godine realizovani iz druge lige Francuske“ – otkriva Nišić iz prve ruke.
Kao i uvek za svaku promenu i prilagođavanje je potreban određeni period, pa tako je bilo i kada se ovaj Beograđanin otisnuo u inostranstvo.
„Kada sam stigao, bilo mi je potrebno da prođem kroz period adaptacije, jer je nivo igre mnogo viši. Najviše na fizičkom planu, zato što su sve ekipe fantastične atletski, sam tempo igre je mnogo brži. Iz kluba su zaista imali strpljenja i znali su kako na pravi način da me podrže i ja sam veoma brzo uspeo da se prilagodim i da počnem da prikazujem partije na traženom nivou. Prva polusezona je bila dobra, drugu sam počeo sjajno sa dva gola na prve dve utakmice, drugi gol je viđen u remiju 1:1 sa Tuluzom na gostovanju. Nažalost, na prvom sledećem treningu, u jednom duelu, saigrač mi je svom težinom pao na nogu i doživeo sam povredu kolena“ – rekao je vezista Poa.
Naučio je sjajni fudbaler da se tokom karijere bori sa raznim iskušenjima i nedaćama, iz kojih je izlazio još jači.
„Gotovo svaki ligament koji postoji bio je pokidan usled velike sile, naravno u vrlo brzom roku sam se i operisao, u Klinici za sport u Bordou. Povrede nisu prijatne i lepe, ali i to je sastavni deo sporta. Mislim da će i ta povreda i sav rad koji sam morao da uložim u oporavku, posebno rad na telu za koji nemamo vremena kada smo u takmičrskom ritmu, biti veoma koristan za nastavak moje karijere“ – prokomentarisao je Nišć i dodao:
„Sada sam opet zdrav, plan kluba bio je da budem 100% spreman posle Svetskog prvenstva, i sada naravno čekam svoju priliku da se ponovo izborim za svoje mesto u timu, i nadam se uspešnoj polusezoni.“
Bivši fudbaler Voždovca na kraju je poručio:
„Veliki pozdrav za sve moje Zmajeve, voli vas i ljubi Niške!“
