МИХАЈЛОВ ЗА САЈТ ВОЖДОВЦА: ОСЕЋАМ СЕ СПРЕМНО, ЖЕЛИМ ДА ИГРАМ ДО 40. ГОДИНЕ!

15/01/2019ВЕСТИ

Милош Михајлов је уз Вождовац безмало преко десет година. Прешао је дуг пут од доласка у клуб као млађи омладинац 1999. године, играња у српској и другој лиги, па до тога да се његово име са великим поштовањем изговара на Вождовцу, а сваки излазак на терен улива поверење навијaчима да је задња линија сигурна и стабилна када је он у тиму.

 

Док се развијао као играч, био је сведок и брзог напретка клуба, који је у кратком временском року од српсколигаша постао тим који је на табели био тик иза „вечитих“ ривала.

–          Мишо, ти си у Вождовцу започео каријеру првотимца и играо у њему кроз више рангова. Која су твоја сећања на почетак играња за Змајеве?

–          Ја сам прошао фудбалску школу ФК Обилић и дошао у клуб као млађи омладинац. Тада је још постојао стари стадион наравно и клуб није имао лице које има данас. Ако се добро сећам, 2001. године је уследила промоција у први тим, који се тада такмичио у српској лиги, где смо пружали одличне партије и уследио је пласман у другу лигу.

–          Какав је био осећај бити део тог тима који је добио прилику да заигра у Првој Лиги у друштву најбољих клубова, тада још веће државе?

–          То је сезона коју ћу памтити целог живота, и могу слободно да кажем да је то најбоља сезона Вождовца икада. Тада смо остварили историјски пласман и завршили на трећем месту.  Те сезоне смо победили Партизан сјајним преокретом 2:3, иако су они водили 2:0, са Звездом смо играли равноправно и чак водили у утакмици 1:0 и несрећно изгубили. У тој сезони смо заиста имали феноменалан тим који је преводио Мирољуб Остојић. У прилог томе говори да су након те сезоне, скоро сви из тима направили трансфере у јаче клубове, што говори да је Вождовац те сезоне био заиста тим који је привлачио много пажње.

–          Ко се у тој сезони истицао у тиму, да ли је неки саиграч одскако квалитетом?

–          Јако тешко питање, мислим да не бих могао да издвајам никога, то је заиста био један скуп сјајних играча и сјајних људи од којих сам могао много да научим. Много ми је значило што сам уз себе имао Горана Милошевића, који је иза себе имао интернационалну каријеру и који је седам година провео у Шпанији, између осталог играо и за Еспањол. Због свега тога, не бих могао да издвајам никога. Све су то били квалитетни играчи, тренер је то умео да савршено уобличи у један озбиљан тим и то је на крају и дало резултате, који остају најбољи у историји клуба.

–          Након тога уследио је трансфер у Партизан и играње у неколико иностраних клубова, а у међувремену Вождовац је добио ново лице,  нови стадион и нову организациону структуру. Како видиш Вождовац некад и сад?

–          Разлика је огромна, у сваком аспекту. У организацији клуба, у логистици, у приступу, заиста у свему. Вождовац је ипак некада био трећелигашки клуб, а сада је заиста стабилан прволигаш, и у складу са тиме се и понаша и организује, и тако ће бити и у наредном периоду. Ове године је остварен рекордан трансфер, што само говори у прилог томе да се у клубу заиста ради квалитетно и систематично. Клуб напредује сваке године, и биће све бољи и бољи.

–          Како оцењујеш тренутни потенцијал тима, који је тренутно, чини се, спој искусних играча као што си ти, Павловић, Сикимић и Микић и младих играча као што су Пуртић, Ступаревић, Илић, Дуроњић и остали?

–          Ја сам присталица тога да треба давати шансу и подршку младим играчима и мислим да Вождовац сада има идеалан спој младости и искуства и да је направљен одличан баланс у екипи. Сви нестрпљиво чекамо одлазак у Анталију, где ће нас дочекати лепше време и сјајни терени и где ћемо имати шансе да се максимално посветимо спремању за изазове које носи наставак првенства.

–          Ово су прве комплетне припреме које ће тим проћи са Шефом струке Драганом Аничићем, какав је утисак о његовом начину рада?

–          Нови тренер је дошао у незгодном тренутку, на средини првенства и тешко би било сваком тренеру да направи неке озбиљније помаке. Шеф је доста дисциплинован, ради се доста на детаљима, што даје велику дозу професионализма свему. Сјајан је осећај радити са њим, и мислим да ћемо тек током ових припрема моћи да се потпуно уклопимо у његову филозофију игре и да напредујемо у сваком сегменту игре.

–          Иако си један од најстаријих у тиму, један си и од физички најспремнијих. У чему је тајна, да ли је то начин исхране, тренинг, дисциплина, однос према своме телу или пак нешто друго?

–          Сигурно је све то јако битно, али ја највише пажње посвећујем исхрани и тренингу. Дуго година сам приватно радио са Андријом Милутиновићем, који је један од најпознатијих тренера у Србији и свету, тако да сам одувек водио рачуна о својој физичкој спреми. Доста пажње наравно посвећујем исхрани, јер мислим да у мојим годинама, ако желим да останем на врхунском нивоу играња, морам да пазим на исхрану, као и на квалитетан тренинг. На то сам навикао, и када бих другачије радио, сигурно не бих био ту где јесам и не бих трајао оволико.

–          И за крај, где видиш себе и Вождовац у наредних 5 година?

–          Вождовац видим као стабилног суперлигаша који ће се такмичити у европским квалификацијама, а себе видим и даље у клубу јер је мој план да се бавим фудбалом до 40. године и од тога не одустајем.

Оставите коментар