Борисав Бурмаз почео је своју другу сезону у Вождовцу и ако је по оној народној пословици „по јутру се дан познаје“ биће она берићетна и са пуно голова.
После шест одиграних кола снажни нападач на свом конту има три поготка и најбољи је стрелац у тиму са Душановца.
Репрезентативну паузу искористили смо да са 22-годишњим голгетером поразговарамо о његовој и форми екипе, циљевима у наставку сезоне, фудбалским почецима, али и неким занимљивостима из приватног живота, као и о поређењу са Хулком, бразилским фудбалером.
Већ на самом почетку припрема Бурмаз се повредио током пријатељске утакмице са Војводином, због чега је био ван терена четири недеље, али након тога се вратио и такмичарску годину почео на сјајан начин.
„Било ми је тешко да се вратим, јер није исто тренирати сам и са екипом. Имао сам подршку од тренера и саиграча да се опоравим што пре. Био сам жељан игре“, почео је нападач Змајева и наставио:
„Нисам задовољан својом игром и што се тога тиче кренуо сам испод очекиваног нивоа, а голови су последица минулог рада и награда за велики труд који сам улагао у претходном периоду. Од дуела са Звездом почео сам да подижем ниво игре и да се све боље осећам на терену. За ову сезону задао сам себи циљ да постигнем бар 10 голова“.
Млади центарфор осврнуо се на велику победу тима из Заплањске против вишеструког шампиона земље, Црвене звезде.
„Велики успех је победа над црвено-белима. Утакмица је изгледала тачно онако како је шеф Марко Савић предвидео и свака част стручном штабу за целокупну припрему тог дуела, све су погодили. Од тог меча цела екипа је стекла већу веру у сопствене могућности и тренера и од тада нема сумње да ће се свако трудити да одигра онако како се од њега захтева. Звезда је велики клуб, у ком сам провео велики део досадашње каријере, који ме је афирмисао, на чему сам веома захвалан и због свега тога се нисам радовао голу“, рекао је нападач Вождовца.
Бурмаз је у млађим категоријама Звезде стицао фудбалско знање заједно са неколико момака са којима сада дели влачионицу у тиму Змајева, што додатно олакшава њихову сарадњу на терену.
Уз то, у кадетској селекцији наступали су заједно под тренерском палицом Николе Пуаче, тренера у актуелном стручном штабу.
„Са Јочићем играм заједно још од кадета, где ми је асистирао за 20-30 голова, то ми много олакшава позиционирање на терену. Боље се капирамо и у свакој ситуацији знамо унапред како ће ко одреаговати и то нам помаже да извучемо што више за екипу. У то време тренер нам је био Никола Пуача, што нам исто много значи сада у клубу са Душановца“, истиче робусни голгетер.
После успешних игара у млађим категоријама екипе са Маракане, Бурмаз је продор у сениорски фудбал правио у Радничком 1923 и Графичару, након чега је пре нешто више од годину дана стигао у Заплањску.
Од пресудног значаја да постане Змај били су стадион и целокупан амбијент на Крову, као и стил игре по ком је Вождовац годинама препознатљив.
„Мени је много важно да је добар терен, без обзира да ли је вештак или природна трава. Допада ми се када моја екипа има посед лопте, јер тада смо и ми нападачи одморнији и тако имамо више предности у односу на чуваре. Са тренером Савићем то смо усавршили, имамо више самопоуздања, играмо све боље, стварамо више шанси“, каже Бурмаз и додаје:
„Наша екипа има победнички менталитет, као и здраву конкуренцију која нас све тера да будемо још бољи“.
Хулк са Крова: Најбоље играм када сам љут, нервозан и гладан!
Двадесетдвогодишњи фудбалер био је стрелац на два последња меча, раније је умео да уђе у серију погодака, а открио је када је најмотивисанији.
„Не сметају ми критике и увреде, напротив, мене то покреће да се покажем, докажем да вредим, то ме мотивише. Најбоље играм када сам љут, нервозан и гладан!“, поручује нападач Вождовца.
Момак из Мионице физичком конституцијом и снажним шутом неодољиво подсећа на бразилског фудбалера Хулка.
„Тренирам свакодневно већ дуги низ година, али има и до генетике. Грађа ми значи у дуелима, јер је користим да изградим бољу позицију на терену. Увек сам имао најјачи шут у екипи, а додатна предност је то што сам левоног“, рекао је Бурмаз и додао:
„Прија ми то поређење јер се ради о уникатном фудбалеру, али са широким арсеналом могућности. Сви знају за Хулка, драго ми је свакако“ .
Најбољи стрелац Змајева у неколико наврата је показао да поред постизања голова уме да креира прилике и за своје саиграче.
„Моја прва позиција када сам почео да играм у Крушику била је у везном реду. Касније сам играо на крилу, а по доласку у Звезду сам прекомандован у шпиц напада. То рано искуство ми је помогло да сада имам бољи осећај да проиграм саиграче и да се добро сналазим са лоптом у свом поседу“.
Фудбалски почеци и узори
На питање шта би био да није фудбалер „Борогол“ има занимљив одговор.
„Да нисам фудбалер вероватно бих био пољопривредник. Мој отац је пољопривредник, тиме се бави цео живот. Имамо шљиве, сваке године се пече ракија. Као мали сам волео аутомобиле, маштао сам да возим борбени авион. Волим све што покреће адреналин“, открива Бурмаз и додаје како је кренуо његов фудбалски пут:
„Имао сам осам година када ме је мајка одвела да гледам тренинг Рибнице у Мионици, тренер ме је тада питао да ли хоћу да се прикључим, ја сам наравно прихватио и тако је кренуло. У једном тренутку касније је требало да идем из Крушика у Колубару, али сам изненада отишао на пробу у Звезду, то сам успешно прошао и тада сам се посветио фудбалу“.
Млади нападач имао је интересантан надимак у средњој школи.
„Завршио сам Правно-пословну школу, а тај смер сам изабрао због мајке, јер је она завршила правни факултет. Нисам превише учио код куће, али сам увек слушао и пазио на часу те су ме професори звали „Кликераш“. Друштво ми је било супер“, присећа се фудбалер Вождовца.
Двадесетдвогодишњи нападач као фудбалске узоре истиче Карима Бензему и Луиса Суареза, а жеља му је да се опроба у Премијер лиги.
„Пратим углавном лиге петице, највише пратим Премијер лигу, јер је најбоља лига на свету, тамо играју најбољи и најспремнији светски играчи. Жеља ми је да се опробам у Енглеској“.
Слободно време проводи гледајући филмове и серије.
„Волим да гледам филмове и серије. Омиљени страни филм ми је „Паклене улице“, а домаћи „Жикина династија“, чини ми се да ћу њих моћи да гледам и за 40 година, много су ми смешни. Углавном волим комедије и акционе, а најважније ми је да су квалитетни глумци“, каже снажни центарфор.
Иако светла фудбалске позорнице највише падају на голгетере, Бурмаз истиче да не воли да се експонира и да буде у центру пажње.
Поготке посвећује трагично преминулом пријатељу из детињства и на тај начин чува сећање на њега.
„Наравно увек има емоција када постигнем гол, али немам неку специфичну прославу поготка, иако је то сада модерно. Најбољи другар ми је погинуо пре две године. Од тада када год идем на утакмицу или када постигнем гол увек се сетим њега и њему посвећујем голове“, закључио је фудбалер Вождовца.
