ДРАГАН АНИЧИЋ ЗА САЈТ ВОЖДОВЦА ИЗ АНТАЛИЈЕ – LET THERE BE ROCК!

05/02/2019ВЕСТИ

Са тренерима се након неколико дана припрема за клупски сајт раде шаблонски интервјуи – како иду припреме, јесте ли спемни, шта ћемо урадити у првој утакмици, јесте ли на слатким мукама за одабир играча? То нажалост, или боље рећи на срећу, са Шефом стручног штаба ФК Вождовац, Драганом Аничићем није могуће. Саговорник је за сваку тему, на једно питање даје више одговора, једна тема рађа другу која и није била у плану за разговор и зато сваки разговор са њим и јесте посебан.

Не би било фер да навијаче Вождовца ускратимо за неке сјајне сегменте приче, зато на сајту нашег клуба имате пред собом сјајан интервју са Шефом стручног штаба Змајева. Дотакли смо се стандардних тема –  како види досадашњи ток припрема, да ли је задовољан прелазним роком, али и тема као што су психолошка припрема играча, однос тренер-играч, припреме и фудбал некада и сада, и наравно за њега незаобилазна – рок музика.

На почетку занима нас како види припреме до сада у целини, почевши од услова у хотелу и на теренима, па до спреме играча, а Аничић задовољно одговара:

„Ја сам искрено презадовољан условима у хотелу и условима за тренирање у хотелском комплексу. Морам да истакнем да сам такође задовољан односом играча према тренинзима и њиховим радом и залагањем, као и резултатима на утакмицама, што је за нас најбитније сада.“

Настављајући, Аничић правећи паралелу између услова када је он био играч и данашњих услова – „У време док смо ми играли нисмо могли да сањамо о оваквим условима. Зимске припреме су се одрађивале на екстремно ниским температурама, а летње на екстремно високим. Данас ипак постоје услови да се у сваком моменту екипа изолује на месту које пружа најбоље услове за спремање. Док је у Београду снег, ми радимо на пријатних 15 степени под сунцем. Такође некада за 10 дана припрема, свих 10 дана за ручак једеш бечку шницлу и пире кромпир, а за вечеру пљескавицу и помфрит, а онда се некада направи рокада вечере и ручка. Шалу на страну, данас је фудбал озбиљно порастао у сваком смислу, обраћа се пажња на исхрану, на опоравак, на суплементацију, тако да играчи данас имају заиста све услове да остваре сјајне каријере и да напредују, све је на њима. Када се упореде ствари, ово је данас сасвим други спорт.“

Намеће се питање, да ли су онда данас фудбалери размаженији?

– Свака генерација има нешто своје и склони смо томе да идеализујемо ствари. Ово је време ових момака, ово они живе, они су навикли на услове који имају и који су бољи него у наше време. Што је и логично, да данас буде боље него пре 20 година, да није тако требали би да се запитамо. Данас фудбалери могу заиста да се опусте и да уживају у послу којим се баве.

Уз сав тај напредак, значи ли то да век фудбалера може бити дужи у данашење време него некада. Ако се пази на исхрану, тренинг, опоравак, суплементације и остале факторе?

– Засигурно, ту нема дилеме. Битан фактор јесте што је и начин тренирања много другачији него што је био некада. Некада су тренери причали да је добро „убити“ играча. Било је нормално да се на дан утакмице ујутру ради тежак тренинг, и да онда и поподне мораш да будеш спреман и свеж за утакмицу. Напредовала је свест о опоравку, о тренингу. У данашње време играчима је све послагано на тањиру, имају суплементе, исхрану квалитетнију, не могу да се пореде та два периода. Али свакако је дужи век фудбалера, ако пази на себе, може да игра и до 40. године, имамо доста примера и за то. Све је до човека и до тога како брине о свом телу. Битан фактор је да је данас и фудбал много захтевнији, много се више утакмица игра. Домаћа лига, куп, Лига Шампиона, репрезентација, то је за сезону превише утакмица. Без свих идеалних услова, играч то не би могао да издржи.

Враћамо се на Вождовац и период припрема. Две победе на припремама у Турској и један реми из три утакмице, одличан је скор. Питамо Аничића да ли сада тим тек добија ону структуру коју је он жели, са обзиром на то да је дошао у сред полусезоне у редове Змајева?

– Сигурно је да сада много више личимо на оно што ја хоћу. Још увек то није оно што ја желим, али то је један процес, и то не кажем као флоскулу. Ја не тражим оправдања ни за шта, али реално да се направи нека игра према моделу који ја желим, потребно је времена и стрпљења. Мислим да смо сада много агресивнији него што смо били, много директнији и из дана у дан ћемо бити још бољи и јачи, а ове утакмице које смо одиграли говоре у прилог томе.
Постоји још сегмената игре на којима требамо да радимо, али не сумњам да смо на правом путу.

Некада је тренер био појам само за некога ко те учи да играш фудбал, да ли данас мора да буде више од тога? Колико је битно да тренер има однос са играчима на психолошком плану, да зна како да коме приђе, да мотивише, да води?

– Много битна ствар и много битан сегмент. Данас тренер не може само да буде тренер, да ти одрадиш тренинг и одеш кући и не водиш рачуна о играчима. Мораш да будеш посвећен играчима. Ја волим да причам са њима и волим да градим пријатељски однос. Када радимо, радимо озбиљно, а ван терена свако може да ми каже какав проблем има и ја ћу покушати да му помогнем да реши проблем. Да ли је то проблем у игри, да ли је животни, нема везе, ту смо једни за друге. Ако постоји такав однос, онда је наш тим јачи за 15, 20 одсто, а то много значи.

Прелазни рок је у табору Змајева ове зиме био по речима јавности „бомбастичан“. Дошли су Срнић, Бошњак, Арсић, Матовић и прекаљени повратник у тим, Предраг Сикимић. Да ли сте задовољни како је одрађен прелазни рок?

– По завршетку првог дела сезоне када смо правили планове за даљи рад, обавестио сам челнике клуба да мене интересују највиши домети, а за највише домете требају нам права појачања. Не да доводимо играче због „шминке“, већ права појачања која праве разлику на терену и која ће бити права појачања. Као што видите, то се и догодило. Морам да се захвалим и власнику клуба и спортском директору јер сам овим што је до сада урађено у прелазном року презадовољан. Момци који су дошли су сјајни играчи и прави момци и потписали су уговоре на дуже време. Уз ова појачања мислим да нећемо имати потребе да на лето драстично мењамо тим, већ можемо да се уиграмо, и ако буде тако, апсолутно сам сигуран да ћемо следеће сезоне бити међу 4 екипе на табели.

Спортски директор Горан Гркинић и Аничић са Лазаром Арсићем

Следеће питање се само намеће, и било је једно од питања које су навијачи Змајева поставили преко друштвених мрежа – Вождовац у европским квалификацијама такмичењима? Да ли је време за то?

Аничић као из топа даје одговор –” Сигурно да јесте! Ја сам дуго времена радио у стабилном клубу и не бих мењао средину да не мислим да Вождовац не може да оствари те циљеве. Мој мотив за долазак „на кров“ био је да заједно са људима из клуба направимо екипу која ће моћи да се равноправно бори са најјачим екипама у земљи. Сматрам да ћемо сигурно бити конкурентни свим екипама, и амбиције челника клуба, као и моје јесу да Вождовац буде у самом врху српског фудбала и да изађемо у Европу, зашто да не. Клуб је организационо и инсфраструктурно у сваком погледу зрео за такав корак и заслужује то.

Када смо већ код појачања, да ли је то крај, да ли је у плану још неки долазак у редове Змајева?

– Разматрамо опције, до краја прелазног рока остала су још два дана, тако да ћемо видети. Постоји опција да се прикључи још један или два играча, који су моја жеља и мислим да би са та два играча завршили прелазни рок у великом маниру.

У тиму Вождовца примат држе млађи играчи, али ту су и старији са доста интернационалног искуства. Да ли је то добитна комбинација, колико за младе играче значи што могу да стасавају уз Сикимића, Михајлова, Павловића и остале прекаљене асове? Да ли ви некада усмерите младе играче на старије?

– Ово што ћу рећи заиста није празна фраза, овде су најстарији играчи највећи професионалци. Њихов однос према раду, према опоравку, према исхрани је феноменалан. И када они имају такав однос и када млад играч види то, има сјајан пример да крене њиховим стопама. Млади играчи имају право богаство што имају искусне играчи као Павловића и Михајлова и Сикимића поред себе, да науче како да се понашају на терену и ван терена. Мени је јако драго због тога, јер мислим да ће млади играчи због њих кренути правим путем.

cof_vivid

Вратимо се на 8. јануар и почетак зимских припрема. Види ли се напредак фудбалера у сви сегментима, поготово у физичкој спреми од тада до данас?

– Свакога дана у сваком погледу све више напредујемо. Све грешке које приметимо, коригујемо на тренинзима и свакога дана екипа изгледа све боље и боље. Када се вратимо у Београд и када почне првенство Вождовац ће да изгледа много боље него што је изгледао и навијачи ће моћи да виде један сјајан тим на делу.

Једно од питања са друштвених мрежа било је да ли знате неку навијачку песму ФК Вождовац?

– Знам једну, и свиђа ми се што је у рок маниру, сјајна је и радо је слушам заиста.

Који је то фактор успеха који је потребан да би клуб направио успех?

Мора да постоји добра организациона инфраструктура и добра комуникација и односи у клубу. Ја у Вождовцу заиста имам сјајан однос и сарадњу са Управом клуба и са играчима, али и са ПР-ом као што видиш хаха.

Одете ли некада на утакмицу наших млађих категорија, има ли потенцијала међу играчима из омладинског погона Вождовца?

– Искрено био сам на једној утакмици омладинаца и једној утакмици кадета, једноствно није било простора да посетим више утакмица, али информишем се увек преко сарадника у клубу о младим играчима. На почетку припрема са нама је радило чак 7 омладинаца који су заиста талентовани. Ево са нама су на припремама Новак Вуковић и Драган Стоисављевић, који има само 15 година. Драган је огроман потенцијал, надам се само да ће да се развија у правом смеру. Он је велики залог за будућност Вождовца.

У првом колу „на крову“ дочекујемо Напредак из Крушевца, јесте ли урадили анализу противника, да ли да постављамо уопште оно усиљено питање – шта се очекује од утакмице? Наравно да сви очекујемо победу и сјајан старт полусезоне.

Спремамо се полако и за ту утакмицу. Познајем јако добро целу лигу, већ сам два пута водио екипе против њих и оба пута победио. Јака екипа, са искусним тренером која ће урадити добар прелазни рок, тако да неће бити нимало лако, али и ми смо се озбиљно појачали, озбиљно радимо на припремама и имамо јако велику мотивацију и идемо наравно на победу!

Као велики љубитељ рок музике, ако би морали да наставак сезоне и прву утакмицу опишете називом једне песме, која би то песма била?

AC/DC – LET THERE BE ROCK!

Оставите коментар