Centurioni sa Krova

14/11/2022VESTI

Fudbaleri Voždovca, Stefan Purtić i Stefan Hajdin, odigrali su 100. utakmicu u timu kluba iz Zaplanjske i na taj način ušli u probrano društvo igrača beogradskog kluba koji imaju trocifren broj nastupa u dresu Zmajeva.

Retkost je u današnjem fudbalu zadržati se u jednom klubu više od par sezona, još ređe igrati konstantno i dostići jubilarne nastupe u tom klubu. Purtiću i Hajdinu to je pošlo za „nogom“ te je sigurno zbog toga veličanstven osećaj.

Stefan Purtić je do broja ”100” stigao na gostovanju protiv ekipe Mladost GAT dok je njegov stariji imenjak, Hajdin, u poslednjem kolu kalendarske 2022. godine upisao svoje ime zlatnim slovima u stranice istorije kluba.

PURTIĆ: Osećam se fantastično, velika je čast i privilegija biti u „klubu 100“, među igračima koji su već u istoriji kluba i veliko je zadovoljstvo zbog toga. Presrećan sam jer sam prošao i omladinsku selekciju i zaista sam ponosan na svih devet godina koje sam proveo ovde.

HAJDIN:  Ogromna čast i privilegija, ispunio sam sebe jer sam uspeo da dođem do jubileja u jednom klubu, posebno jer Voždovac volim i obožavam, od minus dva do pet (misleći na spratove na Krovu), stvarno volim svaki deo ovog kluba. Ne znam mnogo igrača u srpskom fudbalu koji su opstali u jednom klubu duže od dve-tri sezone, zaista je retkost i sigurno za veliko poštovanje. Želja svih nas igrača je da se zadržimo u klubu i što manje da menjamo sredine. Presrećan sam, kako ja lično, tako i moja porodica, devojka, prijatelji, sigurno i svi ljudi u klubu, od stručnog štaba, fizio tima, ekonomata, igrača.

Kada su dolazili u klub želeli su da ostave trag, kako je vreme prolazilo i brojka od 100 nastupa delovala je sve dostižnije.

PURTIĆ: Maštao sam o tome, jer sam dete kluba. Bio sam tu kada su Miloš Mihajlov i Miloš Pavlović, istinske legende kluba, uspeli to da izvedu u dresu Zmajeva i želeo sam da idem njihovim putem

HAJDIN: Pre godinu dana sam baš razmišljao o tome da li ću dostići tu brojku, letos je bila dilema da li idem ili ostajem, ostao sam, morao sam da budem zdrav, u formi, spreman za svih 19 utakmica u prvenstvu i kupu, da ne budem suspendovan ni jednu kako bih uspeo da dođem do trocifrenog broja nastupa i evo hvala Bogu, uspeo sam u tome.

Porodica, devojke, prijatelji bili su najveća podrška ovim sjajnim momcima tokom svih godina, a već su razmišljali i o tome gde će smestiti uramljene dresove koje su dobili od kluba u znak zahvalnosti.

PURTIĆ: Već znam gde ću ga čuvati, u Loznici u stanu, tačno znam gde ću smestiti poklon kluba i gde će lepo izgledati.

HAJDIN: Ja ne znam još uvek, ali biće svakako na nekom posebnom mestu, trenutno živim u stanu sa devojkom, ali sigurno će u budućnosti biti neko proširenje tako da će se naći i neki prostor za dres.

Tokom stotinu utakmica bilo je sigurno raznih, pobeda, poraza, povreda, radosti, slavlja, teško je izdvojiti najdražu.

PURTIĆ: Ne mogu da se kažem samo jednu, ja bih izdvojio period kada smo imali loše rezultate i kada smo se borili za opstanak. Mislim da sam tada doprineo klubu golovima i asistencijama na utakmicama tada protiv Novog Pazara, Napretka i Čukaričkog. Bio je baš veliki pritisak u to vreme, jer klub svakako nije zaslužio da se nalazi u takvoj situaciji i borbi za opstanak. 

HAJDIN: Utakmica protiv Partizana i naša pobeda 2:1. Fenomenalan osećaj s obzirom da znamo svi koliko je teško pobediti Partizan i to na njihovom terenu u jednoj veoma užarenoj atmosferi. Bilo je dosta emotivno, svi smo bili ratnički nastrojeni i uspeli smo da zabeležimo veliki trijumf.

Posle sezone u kojoj je bila borba za opstanak, usledila je sezona u kojoj je viđena borba za plasman u međunarodne utakmice.

PURTIĆ: Prošle sezone kada su ekipe dolazile da igraju protiv nas osećao se strah kod njih,  igrali smo zaista fenomenalno, bili smo u sjajnoj formi, što je rezultiralo petim mestom i za malo nam je izmaklo mesto za plasman u Evropu.

U svom dosadašnjem boravku na Krovu, tandem „centuriona“ promenio je nekoliko trenera.

PURTIĆ: Imali smo dobru saradnju sa svim trenerima. Selektirani smo prvo kao dobri momci, vaspitani, dobri ljudi, i onda treneri kada dođu znaju da smo dobri, da nismo problematični i da neće biti nikakvih problema u svlačionici. Kostur ekipe iz godine u godinu je tu i nema odstupanja u ponašanjima i vrednostima koje klub propagira.

HAJDIN: Normalna je stvar da dođe do uspona i padova, tada se desi da dođe do promene trenera, stručnog štaba, što se odražava i na ekipu. Svaki trener ima nešto svoje i treba dosta stvari da se poklopi kako bi tim dobro funkcionisao, pogotovu gde smo mi mlada ekipa i gde su zbog toga realnost neke oscilacije u igri i rezultatima.

Levi bek sa 28 godina kao najstariji i vezista sa najviše nastupa, su prirodni lideri mladog tima Voždovca i sa te strane imaju važnu ulogu i u svlačionici.

PURTIĆ: Trudimo se da imamo odnos zasnovan na velikom poštovanju, svako može da nam se obrati u bilo kom trenutku, a mi sa strane ako nešto primetimo reagujemo na kulturan način i to se promeni, ali igrači su zaista fini i vaspitani momci i nema nekih problema. Okosnica grupe je formirana, novajlije koje dođu vide odmah kako funkcionišemo i na njima je da se prilagode ili ih grupa sama odstrani. Izgradili smo zdrav odnos jedni prema drugima, svi se družimo i van terena. Delom i zbog toga, ovo je najlepši period do sada u mojoj karijeri i sigurno ću ga se rado sećati. Voždovac smatram svojom kućom.

HAJDIN: Sve su to mladi igrači, sa dobrim ljudskim kvalitetima i onda uopšte nije problem biti lider i držati neku atmosferu, jer su to sve normalni momci.

Lozničanin je iz omladinaca priključen u prvi tim, pre kaljenja u obrenovačkom Radničkom i Inđiji, dok je Hajdin na Krov stigao iz redova Crvene zvezde. 

PURTIĆ: Meni je u omladincima trener bio Aleksandar Linta, koji je kasnije bio šef i u prvom timu, igrali smo ofanzivan fudbal, sa kontrolom, velikim posedom lopte i sigurno je sa te strane bilo lakše da se adaptiram kasnije u prvom timu, jer se igra takav stil fudbala. U Radničkom su me  sjajno prihvatili, bio sam veoma mlad igrač , to je bila srpska liga ali meni je bilo izuzetno važno da osetim seniorski fudbal. Kasnije u Inđiji bila je dobra epizoda, tada nisam imao prostora ovde, bilo je boljih igrača od mene, a tamo sam dobio prostor za igru i kasnije sam došao spreman za Voždovac.

HAJDIN: Naravno da mi je značilo vreme provedeno u Crvenoj zvezdi, ogromno iskustvo, stekao sam neku reputaciju i bilo je dosta lakše da se zbog toga prilagodim u novoj sredini. Bez obzira što nisam igrao puno u Zvezdi, sigurno je značilo i svima u klubu, saigračima što sam mogao da prenesem neka iskustva koja sam tamo doživeo.

Golovi su nešto što navijače najviše čini srećnim, a sigurno i većinu igrača, te smo ih zamolili da nam otkriju omiljeni do sada u ekipi kluba iz Braće Jerković.

PURTIĆ: Gol Voždovcu za Inđiju. (smeh) Šalim se, ali ja sam profesionlac i tako se desilo da postignem pogodak protiv svog kluba. Najdraži gol mi je onaj protiv TSC-a iz „slobodnjaka“. Izgubili smo tu utakmicu nažalost, ali eto, taj gol je možda najlepši, pa zbog toga.

HAJDIN: Svaki gol za vođstvo koji je postigao Voždovac proslavio sam kao svoj  i proslavio na svoj način, trčao u suprotnom smeru, padao na kolena. Svaki gol za našu prednost i pobedu nam je puno značio i dizao nas psihološki.  Svaki „klin šit“, prošle sezone 11 utakmica od 37, a sada već od 19 imamo 10, što znači da smo na utakmicu od prošlosezonskog učinka, što meni kao defanzivcu veoma znači.

Prenošenje znanja i iskusta, iz genereacije u generaciju, jedan je od neophodnih procesa kako bi se klub kontinuirano razvijao.

PURTIĆ: Bio sam cimer sa igračima koji su imali i imaju sjajne karijere, počevši od Marka Jovanovića, Miloša Pavlovića, Miloša Mihajlova, Jovana Nišića, Andrije Lukovića, Miloja Prekovića, sada Marka Ivezića i uvek sam ih zapitkivao o njihovoj karijeri. Želeo sam da učim od njih, kako su se nosili sa raznim izazovima tokom svoje karijere, i nisam se libio da ih pitam za savet, što oko ishrane, igre na svojoj poziciji ili čega god da me je zanimalo, i svaki njihov savet mi je značio i veoma sam im zahvalan na tome. Smatram da i od mlađih igrača može ponešto da se nauči, od svakoga, samo zavisi koliko smo željni novih saznanja.

HAJDIN: Zavisi od raspoloženja, ako sam profesorski nastrojen onda to radim, kao i od igrača da li to može da usvoji uopšte. Trudim se maksimalno koliko je to moguće, da prenesem na mlade svoje znanje i iskustvo. Što na samom terenu, što savetima van terena, od nekog vaspitanja i ponašanja u klubu, pa tako i nekih stvari koje se tiču treninga, odmora i tako dalje. Dešava se da nekada budem i strog zarad ekipe, što je i normalno.

U grupi prepunoj mladih ljudi sigurno bude puno anegdota, pa smo pokušali da saznamo za neke.

PURTIĆ: Ima mnogo anegdota, sa priprema, iz karantina, kašnjenja na treninge, pa pevanja za kaznu, proslava u svlačionici. Uvek bude duhovitih igrača u timu koji umeju da opuste atmosferu, što je veoma bitno za svaki kolektiv.

HAJDIN: Često ih bude sa sastanaka u konferencijskoj sali, gde treneri uvek pokušavaju da nas opuste, da se našale, da razgovaraju pred svima sa malo introvertnijim igračima, da ih oslobode straha od javnog nastupa i tu često bude zanimljivih odgovora i situacija.

U tom ritmu smo ih upitali za neke zanimljivosti o sebi koje nemaju previše dodirnih tačaka sa fudbalom.

PURTIĆ: Pored igranja fudbala, postoje i druge stvari koje treba razvijati i usavršavati kod sebe, smatram da je to veoma bitno i za kasnije nakon završetka karijere. Sada malo intenzivnije učim engleski jezik, treniram individualno, gledam filmove, serije, s vremena na vreme volim da pročitam neku motivacionu knjigu i tako se uglavnom opuštam.

HAJDIN: Studiram uporedo sa fudbalskom karijerom, ostalo mi je još nekoliko ispita, nadam se da ću diplomirati do leta. Takođe, veoma volim da čitam razne knjige, sad sam bio sa devojkom na Sajmu knjiga i obogatio sam svoju biblioteku.

Na kraju razgovora, sada već značajni igrači u istoriji kluba, otkrili su da bi u budućnosti voleli da budu u klubu iz Zaplanjske i u nekim drugačijim ulogama.

PURTIĆ: Osećam ovaj klub kao svoj dom, ni za jedan klub se nisam ovako vezao kao za Voždovac, ovde sam sazrao i kao i kao igrač i kao čovek. Sigurno bih  po završetku karijere voleo da se vratim u klub kao neki funkcioner.

HAJDIN: Zbog svog zanimanja za koje se školujem i nekih ljudskih kvalitetea, potajno se nadam da bih po okončanju igračke karijere mogao da radim kao trener, prvo mlađih kategorija, a onda i prvog tima. Naravno da bih želeo da jednoga dana budem trener prvog tima.

Ostavite komentar