ФОТО: Н. Неговановић. „Као да се нико није запитао да ли би било боље да је утакмица одиграна на Душановцу, у вечерњем термину, а наспрам поподневне врућине“
Нису вождовачки „змајеви“ само одолевали налетима Парног ваљка на Врачару.
Трипковићем пројектилом, у 74. минуту, стали су и на корак од великог изненађења, али није вредело.
Ни пет минута није прошло, када их је аутогол вратио на почетну позицију, да би им Волков и Фофана приредили ледени туш (1:3).
Спој љутње и разочарања, морао се у тим тренутцима препознати на лицу Зорана Милинковића, шефа струке десетковане чете са Душановца:
– Поједине ствари тешко ми падају, све до другог минута судијске надокнаде, држали смо позитиван резултат. Деловало је као да су момци након Трипковићевог искључења (90. минут) спустили град. Само да су се мало смирили… Детаљи су одлучивали епилог, а тиму је пре свега недостајало искуство.
„Шта би било, кад би било”, питање је које се увек може поставити, али у овом случају носи додатну тежину.
– Не желим да прејудицирам какав би епилог био да смо ривала чекали код куће, битнији је разлог због којег није било тако. Као да се нико није запитао да ли би било боље да је утакмица одиграна на Душановцу, у вечерњем термину, а наспрам поподневне врућине. Као да никога не занима да ли би клуб у том случају продао више од 400 улазница… Да ли се код куће осећамо боље, да ли имамо исте услове као и сви?
Недавно одржавање музичког концерта, показало је да на душановачком крову може да се смести и преко 7.000 душа. Утакмица јесте нешто друго, али…
– Наш стадион није једини своје врсте у Европи, али јесте једини на којем се не играју сви мечеви. Чак је парадоксално да је лиценца продужена клубовима који још увек немају ни рефлекторе, а несметано ће завршити сезону. Наспрам томе, нама ни лиценца, ни осветљење, ни савршена подлога не вреде.
Изворни чланак: http://www.zurnal.rs/fudbal/jelen-super-liga/4052/trener-vozdovca-otvorio-seriju-pitanja-imamo-li-iste-uslove
