FOTO: N. Negovanović. „Kao da se niko nije zapitao da li bi bilo bolje da je utakmica odigrana na Dušanovcu, u večernjem terminu, a naspram popodnevne vrućine“
Nisu voždovački „zmajevi“ samo odolevali naletima Parnog valjka na Vračaru.
Tripkovićem projektilom, u 74. minutu, stali su i na korak od velikog iznenađenja, ali nije vredelo.
Ni pet minuta nije prošlo, kada ih je autogol vratio na početnu poziciju, da bi im Volkov i Fofana priredili ledeni tuš (1:3).
Spoj ljutnje i razočaranja, morao se u tim trenutcima prepoznati na licu Zorana Milinkovića, šefa struke desetkovane čete sa Dušanovca:
– Pojedine stvari teško mi padaju, sve do drugog minuta sudijske nadoknade, držali smo pozitivan rezultat. Delovalo je kao da su momci nakon Tripkovićevog isključenja (90. minut) spustili grad. Samo da su se malo smirili… Detalji su odlučivali epilog, a timu je pre svega nedostajalo iskustvo.
„Šta bi bilo, kad bi bilo”, pitanje je koje se uvek može postaviti, ali u ovom slučaju nosi dodatnu težinu.
– Ne želim da prejudiciram kakav bi epilog bio da smo rivala čekali kod kuće, bitniji je razlog zbog kojeg nije bilo tako. Kao da se niko nije zapitao da li bi bilo bolje da je utakmica odigrana na Dušanovcu, u večernjem terminu, a naspram popodnevne vrućine. Kao da nikoga ne zanima da li bi klub u tom slučaju prodao više od 400 ulaznica… Da li se kod kuće osećamo bolje, da li imamo iste uslove kao i svi?
Nedavno održavanje muzičkog koncerta, pokazalo je da na dušanovačkom krovu može da se smesti i preko 7.000 duša. Utakmica jeste nešto drugo, ali…
– Naš stadion nije jedini svoje vrste u Evropi, ali jeste jedini na kojem se ne igraju svi mečevi. Čak je paradoksalno da je licenca produžena klubovima koji još uvek nemaju ni reflektore, a nesmetano će završiti sezonu. Naspram tome, nama ni licenca, ni osvetljenje, ni savršena podloga ne vrede.
Izvorni članak: http://www.zurnal.rs/fudbal/jelen-super-liga/4052/trener-vozdovca-otvorio-seriju-pitanja-imamo-li-iste-uslove
