FOTO: Žurnal. Sporazumom, ostavkom ili otkazom tek odlazak trenera najčešći je epilog ređanja poraza na sportskim borilištima. Ne i u Voždovcu, iako s nultim bodovnim učinkom nakon šest kola. Kao redak primer, izuzetak.
– U dva navrata, iskreno sam razgovarao sa ljudima iz kluba. I, u obe situacije stavljao svoj mandat na raspolaganje, u ruke predsedniku Marku Zdravkoviću. On, međutim, za moj odlazak nije hteo ni da čuje. Shvatajući okolnosti, a verujem i poštujući činjenicu da smo bili treća ekipa minulog proleća, o tome nije želeo ni da priča.
Ako nije tajna, u kojim trenucima ste nudili ostavku?
– Posle poraza od Rada, na Vračaru (1:6) i minimalnog poraza u sudijskoj nadoknadi protiv OFK Beograda.
Jednostranog poteza nije bilo?
– Nikada nisam odustajao od borbe. Mislim da bi bilo kukavički lako dići ruke, napustiti sve kad je teško. Moja kultura je takva da sopstveni interes nikad ne izdižem iznad klupskog. Ukoliko bi uprava smatrala da je srž problema u meni, ne bi bilo problema da uradi ono što smatra da je najbolje za klub.
Malo je klubova koji u ovako teškim okolnostima čuvaju stručni štab?
– Dok se u Srbiji za loše rezultate po pravilu krive treneri, Voždovac i predsednik Zdravković daju drugu dimenziju odnosu prema struci. Ovakvo poverenje mi i te kako znači, i ma koliko da nije lako, učiniću sve da klubu obilato uzvratim.
Izvorni članak: http://zurnal.rs/fudbal/jelen-super-liga/6384/ispovest-zorana-milinkovica-nisam-kukavica-i-umem-da-uzvratim
